BFC 2012 osVRT - Grad po meri deteta

Debatna zona osVRT 

GRAD PO MERI DETETA 

 

Uvodničari: 

Prof dr Ratko Božović / sociolog  

Nikolina Matijević / psiholog 

Prof dr Marija Maksin / prostorni planer i arhitekta 

Prof dr Zoran Đukanović / arhitekta 

Doc Aleksandar Bobić / pejzažni arhitekta  

Diskusiju je otvorio eminentni sociolog Ratko Božović koji je u centar svog izlaganja 

stavio odbranu igre kao principa života i celokupnog postojanja. Imaginacija je suštinska 

potreba deteta ali i svakog čoveka za kreativnim izrazom. Kao bića slobode deca su u 

prirodi najprirodnija, spontano otkrivaju lepotu i spontano se izražavaju. Dominantna 

„gradogradnja“ kao ovdašnji prostorni model i imperativnost kao moralni model društva 

ukidaju prostor kulture kao izvor svake kreacije i razvoja. 

Ovakva stvarnost naročito pogađa generaciju u razvojnom uzrastu. Nikolina Matijević, 

psiholog iz Novog Sada osvetlila je predmetni problem objašnjenjem da je dete u gradu 

ličnost sa pravom na nesmetan razvoj koji treba da hrani individualnost i potencijal. Grad 

po meri deteta je bezbedan, pristojan i stimulativan za razvoj dece. Takav koncept 

podrazumeva učenje i iskustveno sazrevanje kroz slobodnu igru. Mogućnost za 

istraživanje bez nametanja volje autoriteta. Osmišljavanje sopstvenog prostora bez 

nametanja konačnih rešenja. Postavljanjem prostornih, fizičkih i vaspitnih ograda i 

„kaveza“ deci u razvojnom periodu sputava se njihov kompletan potencijal – fizički, 

intelektualni i kreativni. 

Ideju o kreiranju urbanog prostora čiji sadržaj u prvi plan stavlja potrebe ljudi, a naročito 

dece, elaborirali su Zoran Đukanović, arhitekta i Marija Maksin, arhitekta i prostorni 

planer. Interdisciplinarnost i participativnost su polazne tačke u tom procesu. 

Marija Maksin vidi šansu u istovremenom razvoju grada i aktivaciji građana. Neophodna 

je jača podrška deci i mladima da iskažu svoje ideje, usmere energiju i slobodno vreme 

kroz programe u kojima će biti kreatori, učesnici i korisnici. Moderatori mogu da budu 

stručne i slične akcione grupe. 

Koncept kreiranja grada kroz percepciju ljudi, odnosno dece, Zoran Đukanović je oslikao 

primerima evropske prakse (prim. Holandija, Nemačka). Savremeni dizajn nestruktuiranog 

i nedefinisanog park-prostora uvažava sposobnost dece da sama artikulišu svoj prostor i 

podstiče spontani odnos prema prirodi, različitim materijalima i preprekama. Roditelji Grad po meri deteta – otvorena diskusija

 __________________________________________________________________ 

greše ’strašeći’ decu od prirodnih izazova. Sa druge strane, u planiranje i mapiranje 

prostora za igru dece treba integrisati sve starosne grupe i njihove potrebe. Veliki potencijal 

je u malom, lokalnom urbanom prostoru. 

Ipak, uzrok i prepreku osvajanju tog prostora Aleksandar Bobić, pejzažni arhitekta je 

tražio u korenu problema – vladajućem političkom, ali i društvenom, sistemu vrednosti. 

Kapitalistička teritorijalizacija grada od dece pravi migrante čije kretanje je ograničeno 

na put od škole do kuće i obratno. Deca svih uzrasta ostala su bez svog prostora fizički i 

teorijski. Kao jedno od rešenja Bobić je ponudio ogledne biljne bašte koje bi deci 

omogućile da kroz praktična znanja i konkretan proizvod ispune svoje slobodno vreme. 

Takođe, deci su privlačni nedovršeni prostori, sa pokretnim elementima koji se 

raspoređuju po potrebi i trenutnoj želji. Prostori trebaju da nose nepredvidljivost i dozu 

neizvesnosti koju deca vole. 

Nakon uvodnih izlaganja dikutovano je o primerima dobre i loše prakse. Dato je nekoliko 

pozitivnih primera kroz inicijative civilnih organizacija: inicijativa Pixla sa ciljem 

podizanja higijenskih standarda otvorenih zelenih površina, projekat didaktičkog 

igrališta za park kod Hrama Svetog Save i edukativno- kreativni kampovi za decu bez 

roditeljskog staranja, u organizaciji UG Košnica. Negativni primer je dominantna 

birokratizacija javnih poslova vezanih za projektovanje, finansiranje i izgradnju otvorenih 

prostora za igru dece. 

Otvorena pitanja i komentari: 

• mogućnosti za alternativna rešenja u projektovanju javnih zelenih prostora za igru dece 

 otežane u okvirima sadašnje javne i poslovne politike institucija/preduzeća koji su 

osnovni finansijeri/nosioci ovog posla 

 najpogodniji kanal za pilotiranje projekata su civilne inicijative uz umrežavanje i 

saradnju sa stručnjacima, fakultetima, školama 

• finansiranje projekata i programa koji mogu da odgovore na postavljene zadatke 

 problem javnog finansiranja institucija a ne programa 

 postoje druge mogućnosti za foundraising pilot projekata 

 argumentacija kroz uporednu finansijsku analizu standardnih i alternativno 

opremljenih prostora 

• problem fizičkog obezbeđivanja ovakvih prostora od uništavanja 

 fiktivni problem koji se ispoljava kroz javnu legitimizaciju destrukcije 

• u svim datim tačkama - značajan pritisak stručne javnosti na medije i javno mnjenje 

 dinamičnije javno komuniciranje o temi, kontinuitet i osvajanje javne agende 

 objava analiza i istraživanja koja potkrepljuju teze 

 mogućnosti animiranja javnosti putem dostupnih društvenih mreža Grad po meri deteta – otvorena diskusija

 __________________________________________________________________ 

Zaključci: 

• Svi učesnici zastupaju koncept kreativnog grada i izjednačavaju ga sa gradom igre. 

• Grad/prostor koji odgovara na potrebe dece, može odgovoriti i na mnoge potrebe drugih 

ciljnih grupa i postaviti više standarde u planiranju i kreiranju urbanog prostora. 

• Primeri nestruktuiranih, fleksibilnih, didaktičkih, avanturističkih, ekološko-edukativnih i 

drugih podsticajnih prostora/parkova postoje i omogućavaju deci kvalitetniji motorički, 

intelektualni i kreativni razvoj, doprinose osećaju sreće. 

• Osim struktuiranih igrališta deci je potrebno vratiti prostor u domenu njihovog 

svakodnevnog i samostalnog kretanja, učiniti ih vidljivijim u urbanom planiranju. 

• Pokrenuta inicijativa treba da se razvija u pravcu konkretnih akcija. Platforma za dalji 

razvoj zasniva se na 

 aktivaciji različitih struka i multidisciplinarnom pristupu, 

 širenju partnerske mreže (struka, civilni sektor, obrazovne institucije) 

 participaciji ciljne grupe (deca školskog uzrasta, mladi) i 

 senzibilizaciji stručnog i javnog menjenja. 

Debata Grad po meri deteta, na III Beogradskom festivalu cveća je posle dva sata 

završena osmehom na licu svih učesnika. Grad igre i dečijeg smeha je cilj. 

Zahvaljujemo se svim učesnicima. 

Organizacioni tim BFCa 

uz podršku Evropskog centra za mir i razvoj 

 

Univerziteta UN u Beogradu 

O nama

BFC istražuje i pokreće ideje koje čine da urbani pejzaž postane humano mesto saširokim spektrom aktivnosti i sadržaja - od zdravog života i razvoja urbane kulture do oslobađanja stvaralačkog potencijala svih građana i generacija. 

Podstičemo participaciju kreativaca, zajednica i pojedinaca da kroz kreativne alate primenjene arhitekture, hortikulture, urbanog dizajna, malih i velikih prostornih intervencija doprinesu stvaranju javnog prostora kao mesta socijalne i kulturne integracije.  

BFC organizuje edukacije i javne događaje, projektovanje i uređenje otvorenih prostora, terenske akcije, razmenu informacija i dobre prakse različitih aktera (organizacija, javnih institucija, građana, privrednih subjekata) koji svojim delovanjem ne-posredno utiču na kreiranje i održavanje otvorenih javnih gradskih prostora.

Vi ste ovde: Home Projekti Grad po meri deteta BFC 2012 osVRT - Grad po meri deteta
 
 
Doncafe
 
 
Super DotSDC  Ecf  bas
 

© 2017 BFC.rs - All rights reserved.