//10. Čin

10. Čin

Deset godina je prošlo od osnivanja BFCa. Od tada smo organizovali 9 festivala u kojima je učestvovalo preko 150 partnera. Posetilo nas je više od 10.000 sugrađana a podržalo oko 30 institucija i kompanija. Stekli smo dragocene prijatelje i saradnike. U gradu, zemlji, regionu i Evropi. Okupili mnoge istomišljenike a neke podstakli da to postanu.


Šta smo uradili u deceniji iza nas?

Projektovali smo i uredili dvorišta dve beogradske škole a drugima donirali sadnice. Postali partner u kreiranju i uređenji najlepše gradske bašte na jednoj terasi – Zelene laboratorije u Novoj Iskri. Organizovali arhitektonske i pejzažne konkurse za studente i profesionalnu praksu u Švedskoj gde smo učili o održivom gradu i demokratskom planiranju sa kolegama i domaćinima. Mentorisali i podučavali kroz stručne radionice. Moderirali tribine i konferencije. Sprovodili istraživanja i ankete. Korisna iskustva predstavili Inženjerskoj komori Srbije. Prenosili znanje, iskustvo i duh Francuske federacije pejzažista u naš glavni grad. Govorili kroz TEDx platformu. Učestvovali u osnivanju i radu prvih gradskih baštenskih zajednica u Beogradu. Promovisali ih i zagovarali kod donosilaca odluka. Kao i zelene ‘urbane džepove’. Dobili smo podršku Grada da ih pilotiramo zajedno sa lokalnim samoupravama. Borili se da mladi, budući pejzažisti steknu prva realna iskustva. Učestvovali smo u radnim grupama gradskih institucija. Videli šta i kako zapinje. Programirali jednu digitalnu platformu da podstaknemo učešće građana u stvaranju i življenju malih gradskih prostora. Sa njima zajednički osmislili i producirali angažovane umetničke i društvene događaje u nekoliko takvih prostora. Partnere i prijatelje BFCa inspirisali da vide, neguju i misle zelenu prizmu u životu i poslovanju. Koproducirali smo dva animirana, eko-otrežnjujuća filma. Imaju preko 200k pregleda na YouTubu. 

Šta nismo uradili u deceniji iza nas?

Nismo uspeli da dovršimo “Mali atlas skrivene Srbije”. Iako je veoma koristan i potreban zaštitarima prirodnih dobara Srbije. Nismo uvek uspevali da razumemo donosioce odluka od javnog značaja. Ni da zajedno sprovedemo neke dugoročne planove ili promenimo štetne propise. Nismo uspeli da povežemo potrebne sektore u trajnu, a nužnu komunikaciju i saradnju, sem po projektu. Kao ni da plasiramo ‘mali’ komercijalni proizvod od čije prodaje ćemo da finansiramo svoj aktivizam, javno zagovaranje i stalnu korekciju sistema. 

I da, za ovih 10 godina još nešto uporno nismo – promenili ime. I dalje smo metafora. Uverenje da u svakom, ipak, raste cvet.